U eri eksponencijalnog tehnološkog razvoja, tehnologija je postala neizostavni deo svakodnevnog života, kako u sferi razonode (posećujemo YouTube da slušamo muziku ili tražimo Superbet Bonus online da bismo ga na brži način iskoristili kada se kladimo), tako i u profesionalnom kontekstu. Budući da ih koriste svi, novinari nisu izuzetak.
Što se novinarstva tiče, tu postoji jedan ozbiljan problem – mnogi novinari koriste objave sa društvenih mreža za kreiranje vesti iako objave mogu biti eventualno dopuna, ali nikako vest. Međutim, kada pogledate neke novine i internet portale, prosto se zapitate o čemu bi pisali da nema Tvitera i drugih društvenih mreža. Na ovaj problem je ukazivao i NUNS.
Ali hajde da se ipak fokusiramo na ono dobro što društvene mreže donose i njihovu korist za novinare i novinarstvo.
Vesti su otvorenije za debate a novinari i čitaoci su bliži jedni drugima
Možete li da zamislite da pišete pismo uredniku nekih novina? Nekad ste samo tako mogli da date svoj komentar na vest. Sada možete da prokomentarišete bilo šta na društvenim mrežama i svi mogu to da vide i da se uključe u razgovor sopstvenim komentarom, pa i sami autori vesti.
Moguće da je novinarima nekada preko glave tih komentara jer nisu svi pristojni, ali ta mogućnost da se vidi šta publika misli o objavljenim vestima i koje od njih smatra posebno važnima je veoma značajna, ukazuje na teme koje su ljudima bitne, o kojima možda treba više pisati, a iz nekih komentara se dobijaju i nove ideje i informacije koje novinarima možda nisu bile poznte a koje vredi istražiti. Tako vesti nisu više samo nešto što novinari daju publici već sve postaje na neki način dvosmerno, otvara se razgovor, nastaje javna debata (u koju se ponekad uključuju i ljudi iz drugih zemalja), ranije moguća samo na određenoj vrsti događaja.
Takođe, pomoću društvenih mreža novinari postaju poznatiji, približavaju se svojoj publici lično, čitaoci imaju mogućnost da malo bolje upoznaju one koji im plasiraju vesti, da prate i njihov rad van medija za koji rade, što novinarima omogućava građenje reputacije. A i novinari, isto tako, upoznaju svoje čitaoce i dobijaju bolji uvid u to ko su ljudi za koje izveštavaju.
Uz pomoć društvenih mreža se vesti mnogo brže šire
Vesti se društvenim mrežama šire munjevito. Ne samo da ne morate čekati da važne vesti vidite u Dnevniku, nego često one dolaze do vas i pre nego što dospu na internet portale novinarskih kuća! Ako se dogodi neka tragedija (bilo je više slučajeva teorirstičkih napada) obično neko ko je slučajno na licu mesta to objavi na društvenim mrežama (sa ili bez fotografilja ili snimaka) pre nego što novinari čuju za događaj. To je tzv. mobilno novinarstvo koje postoji zahvaljujući tome što svi nosimo telefone sa kamerama, internet konekcijom i instaliranim aplikacijama za društvene mreže.
Naravno, novinari ne kasne mnogo na lice mesta, tu su oni par minuta pošto je slučajni svedok objavio šta je video, a nekada su i sami u ulozi slučajnih očevidaca, nose i oni sa sobom telefone sa kamerama, te mogu objaviti bilo šta na društvene mreže i dati svoj komentar. Mišljenje izneto na privatnom profilu nije stav poslodavca, tako da im mreže omogućavaju da izraze i lične stavove.
